Ranije je bilo bolje ovo, ranije je bilo bolje ono. Naravno da nije. Ali, ljudi — kako se ovde samo nekada rokalo!
Kakvi su se ovde nekada narodnjaci slušali! Da, to je sa sigurnošću bilo bolje.
Keve mi.

Jokić je izrekao veliku istinu koju mi domorci ne želimo da čujemo – a on to, valjda, dobro zna.
Ona otprilike glasi: “Mi ne volimo sport, mi volimo da pobeđujemo.” Ja bih rekao da je sport univerzalni lek za naše komplekse.
A tako smo dobri u tome.

A lovu svi volimo. Bez nje se, na žalost, ne može. Uvek se može naći uteha u onoj “ako ima pare, ne znači da je srećan.”
Ne znači – ali šanse mu se znatno veće.

Može li neko da dokaže da je Brando bolji od Paje Vuisića ili De Niro od Šerbedžije? Kum ili Otac na službenom putu? Kazablanka ili Kad budem mrtav i beo? Mora li sve strano da bude bolje po difoltu? Na yugovote.com sve je naše najbolje – i najlepše, naravno.

Fond reči se smanjuje brzinom svetlosti i svodi se na glupave fraze i opšta mesta.
Kad se bolje razmisli, to je odlično za ovu drugu, izopštenu stranu. Zašto? Zato što je privilegovana i samo ona zna tajnu.
Kao masoni.

“Frizurica sređena, pomorandža ceđena, …”
Pilav je postao rižoto, a maslačak rukola. Malo o poznatim i lepim likovima, malo o putovanjima, restoranima, skandalima, interesantnim stvarima i slično.
“Stara majci, ja se ne javljam
rodbinu sa sela izbjegavam…”