Nek me ne zaborave devojke sa Morave – Bora Đorđević

Selo spava, Morava zubori Morava zubori mene ceznja zavicajna mori zavicajna mori Oj, Moravo, pregolema tugo pregolema tugo nisam tebi dolazio dugo dolazio dugo Sudbina je tako htela da odem iz rodnog sela nek' me ne zaborave devojke sa Morave Kukuruzi sapucu u tami sapucu u tami mene nesto zavicaju mami zavicaju mami Secanje me sa Moravom spaja sa Moravom spaja nema drage, nema zavicaja nema zavicaja Psenica se povila na njivi povila na njivi bez Morave srce jedva zivi srce jedva zivi Nema vise zavicajne kise zavicajne kise jos mi samo stara majka pise stara majka pise