Most na Žepi

Most na Žepi je pripovetka Ive Andrića koja je objavljena 1925. godine. Most na Žepi je lirska pripovetka o neimaru koji, po nalogu zaboravljenog vezira, gradi most na zabačenom mestu. Iako nepoznat i bez slave, neimar u potpunoj tišini stvara delo trajne lepote. Most, jednostavan i skladan, postaje simbol tihe, nenametljive umetnosti i nesebičnog stvaranja. Vezir nestaje iz sećanja, ali most ostaje. Pripovetka sadrži snažnu poruku o odnosu umetnika i dela, o zaboravu i trajanju, i o tome da prava lepota ne traži priznanje.