Hljeb

Hljeb Parobrod spreman. More se koleba. Pošljednji plamen na zapadu trne; Suton se rađa i s jesenjeg neba Polako pada na hridine crne. Paluba puna. Ruke uzdignute Pozdrave šalju i rupcima mašu. U mnoštvu ovom vidim čeljad našu, Naslonili se na pervaz pa ćute… Zemljaci moji, dokle ćete, dokle? „Tamo daleko! Jer nas usud prokle I na nas pade tvrda tuča s neba…“ A zar vam nije zavičaja žao? „Žao je, brate… Bog mu sreću dao… No hljeba nema… Zbogom! Hljeba… hljeba…“