Gospođici

Gospođici Nekada sam i vas na kolenu cupkô I donosio vam slatke šećerleme, I ljubio dugo vaše plavo tjeme, I čelo, i lice nevino i ljupko. No dani su prošli kô rijeka nagla, Kô trenutni snovi, kao puste varke: Sad na vašem licu sjaj mladosti žarke, A na mome jesen i turobna magla. Ja znam: vaše srce sada vatrom gori, Moje hladna zima okiva i mori; Vaše oči sjaju kô dva neba plava, A moje su mutne kao magle sinje… Mladost, ljubav, oganj, sve u grobu spava, Po kosama mojim popanulo inje…