Badnje veče

Badnje veče Večeri sveta, hoću li te i ja Slaviti pjesmom radosti i sreće? U mome oku, evo, suza sija, I moje rane postaju sve veće. Tvoj zlatni pohod i ubogu godi, I vidi Boga u časima ovim; Nada mnom samo mrak studeni brodi, I dušu bije nemirima novim. U pustoj sobi sam, kô sjenka bona, U sebi slušam zvuk pogrebnih zvona I stiskam srce jadno i kukavno. Večeri sveta, dođi! Tiho, tiše! Jer ovdje niko ne čeka te više – Svi moji mili zaspali su davno.