Grlić nikada nije pokušavao da se svidi svima. Njegovi filmovi nisu šarmantni pozdravi publici, već tiha šaputanja u uvo - o ljubavi, prevari, laži, istini...
On zna da je najnapetija drama ona koja se dešava za kuhinjskim stolom, dok neko ćuti, a neko zna da to ćutanje znači više nego što bi reči mogle iskazati.
Njegova kamera voli svakodnevicu, ali ne onu dosadnu, već onu u kojoj život izmiče kontroli - kao u Samo jednom se ljubi Ili u U raljama života ili u Za ljubav je potrebno troje ili u Svemu dođe kraj npr.
Više je zainteresovan za priče običnih ljudi nego za heroje ili teške istorijske drame.
I Vi bi trebalo da obratite pažnju na njegove filmove. Heroj ili deo teške istorijske drame nećete postati.
Ali, bez svake sumnje, postaćete deo njegovih priča o običnim ljudima.
Ocenite svaku stavku od 1 do 8. Vaši glasovi utiču na rang listu!
Pravi jugoslovenski film stare škole. Emir... nema se reči za njegovu glumu. Knjiga je dobra kao i film. Možda je film ipak malo bolji.
Kultni film. I kao takav ostao je u senci uloge Bate Živojinovića. Šta tek reći za ulogu Semke Sokolović-Bertok. Neverovatno.
Možda i najbolja uloga Ive Gregurovića u komedijama. Ili je to možda ona u "Što je muškarac bez brkova"?
Fantastični Rajko Grlić, jedan od najvećih, nikada nije razočarao pa, tako ni ovaj put. Praška škola.
Ako mogu da kažem, a mogu, ovoj film je pravo otkrovenje i verovatno od Karaule hrvatska nije imala bolji film.
Rajko Grlić je napravio odličan film. Zamršeni ljubavni odnosi su njegova omiljena tema.
