Grlić nikada nije pokušavao da se svidi svima. Njegovi filmovi nisu šarmantni pozdravi publici, već tiha šaputanja u uvo - o ljubavi, prevari, laži, istini...
On zna da je najnapetija drama ona koja se dešava za kuhinjskim stolom, dok neko ćuti, a neko zna da to ćutanje znači više nego što bi reči mogle iskazati.
Njegova kamera voli svakodnevicu, ali ne onu dosadnu, već onu u kojoj život izmiče kontroli - kao u Samo jednom se ljubi Ili u U raljama života ili u Za ljubav je potrebno troje ili u Svemu dođe kraj npr.
Više je zainteresovan za priče običnih ljudi nego za heroje ili teške istorijske drame.
I Vi bi trebalo da obratite pažnju na njegove filmove. Heroj ili deo teške istorijske drame nećete postati.
Ali, bez svake sumnje, postaćete deo njegovih priča o običnim ljudima.
Ocenite svaku stavku od 1 do 8. Vaši glasovi utiču na rang listu!
Pravi jugoslovenski film stare škole. Emir... nema se reči za njegovu glumu. Knjiga je dobra kao i film. Možda je film ipak malo bolji.
Kultni film. I kao takav ostao je u senci uloge Bate Živojinovića. Šta tek reći za ulogu Semke Sokolović-Bertok. Neverovatno.
Možda i najbolja uloga Ive Gregurovića u komedijama. Ili je to možda ona u "Što je muškarac bez brkova"?
Fantastični Rajko Grlić, jedan od najvećih, nikada nije razočarao pa, tako ni ovaj put. Praška škola.
Rajko Grlić je napravio odličan film. Zamršeni ljubavni odnosi su njegova omiljena tema.
Ako mogu da kažem, a mogu, ovoj film je pravo otkrovenje i verovatno od Karaule hrvatska nije imala bolji film.
