djordje
Planine Makedonije prostiru se kao veličanstveni stubovi Balkana, čuvajući tajne prošlosti i lepotu prirode.
Šar Planina, Jakupica, Baba, Korab – to su vrhovi koji pričaju priče o vekovima, oduzimaju dah i bude dušu.
Njihove visine dom su retkim biljkama, čistim izvorima i stazama koje vode do unutrašnjeg mira.
One nisu samo granice zemlje, već kapije ka slobodi duha i neprolaznoj lepoti.
Makedonske planine pozivaju na poštovanje, divljenje i večnu povezanost s prirodom.
Ukupno Bodova:
Korab se diže kao kralj sveta, gde nebo ljubi kamen i vetar peva slobodne pesme. Njegov vrh nosi snagu vekova, pozivajući dušu na let ka beskraju i večnosti.
Jakupica stoji kao kraljica stena i vetra, gde nebo ljubi kamen. Sa njenog vrha duša planinara slobodno leti, dok tišina planine šapuće večne priče snage.
Krčin se skriva u zagrljaju šuma, gde vetrovi nose pesme neistraženih visina. Njegove staze vode do snova skrivenih u kamenu i zelenilu, tihe priče planinske duše.
Jablanica šušti kroz krošnje i vetar, dok pogled sa vrha širi priče dalekih dolina. Tu, gde priroda diše tiho, duša se slobodno uzdiže ka nebu.
Galičica se diže između plavetnila jezera, dok vetrovi nose mirise cvetova. Njeni vrhovi grle horizont, a priroda peva tihe pesme večne lepote i života.
Bistra se uzdiže među šumama tišine, gde reke pevaju pesme starog sveta. Njene livade miluju vetar, a pogled s vrha donosi dah večne prirodne slobode.
Šar Planina peva pesmu kamena i vetra, dok njeni vrhovi ljube oblake. U njenim šumama i jezerima čuva se večni dah slobode i snagu planinske tišine.
Nidže čuva sećanja kroz vetrove što ljube kamen, dok Kajmakčalan stoji kao tiha priča ratnika i snova. Sa njegovih visina svet se širi slobodno, obojen bojama večnog mira i planinske tišine.
Stogovo diše kroz šume guste, gde livade šapuću vetru tihe priče. Sa njegovih visina pogled se širi daleko, donoseći mir i snagu planinskog srca što kuca tiho.
Belasica se smeši trostruko, dok njene šume šapuću tajne vekova. Vrhovi grle nebo, a vetrovi nose priče tri zemlje, spojene u večnoj harmoniji planine i slobode.
Babuna šapuće kroz litice i šume, gde planinski vetar nosi tajne starih dolina. Sa njenog vrha gledaš svet slobodan, gde kamen i nebo stvaraju večnu pesmu.
Plačkovica se smeši zelenim proplancima, dok vetrovi nose mirise šuma. Sa njenog vrha svet se širi tiho, kao san što grli planinsku tišinu i večnu slobodu visina.
Baba stoji ponosno, kapom snega kruna joj je, dok molike šapuću drevne priče. Sa njenog vrha svet diše slobodno, a horizont se prostire u beskraj snova i tišine.
Dešat diže kamene pesme pod oblake, vetrovima šapće drevne tajne. U divljoj tišini njenih visova čuju se koraci ptica, a duša planinara pronađe svoje najčistije ogledalo.
Buševa spava pod zvezdama, čuva tišinu planinskih noći. Njene padine su zelene pesme vetra, a iznad njih nebo sja kao stari san, neizgovoren i beskrajan
Vlahina šušti tiho, granicom vetrova i vremena. Njeni vrhovi ljube nebo, dok senke šuma čuvaju tajne zaboravljenih staza, gde duša pronalazi mir izvan pogleda sveta.
Ogražden, tiha straža jugoistoka, šumori kroz krošnje vekova. Njene staze vode do neba, a vetar nosi mirise bilja i zaboravljenih priča sela skrivenih pod njenim skutima.
Skopska Crna Gora šapuće molitve kroz šume i vetrove. Nad Skopljem bdije tiho, noseći vekove u svojim stazama, gde koraci susreću spokoj i pogled se gubi u nebu.
Žeden diše nad Skopljem tišinom šuma i svežinom izvora. Njene padine skrivaju mir, a vetar nosi priče planine što pazi grad sa severa, nežno i stameno.
Karaorman šumi u tajni drveća, gde senke plešu u tišini. Njene staze vode u zelenilo snova, a vrhovi pričaju priče starijih od reči.
