Može se Srbija ponositi mnogo čime. Vrhunski književnici, umetnici, muzičari, naučnici…
Tu je i kruna svega – sport. Kao i svi mali narodi, Srbi se preterano ponose sportskim uspesima, dajući im sasvim neopravdano veći značaj od onog koji realno imaju. Hleba i igara. Ma, može i bez hleba.
Ipak, teško da je šta drugo više na ponos Srbije nego njen film.
U regiji je i sada kao i ranije bez dostojne konkurencije. Čak su i u filmovima iz drugih republika, sada država, dominirali srpski glumci i režiseri. I nemojte, molim vas, reći da je to do politike. I sami znate da je to samo loše opravdanje.
Bilo da su u pitanju komedije – na koje prvo pomislimo kad se pomene srpski film – ili filmovi koji se bave ozbiljnom tematikom, zaključak je jedan: film je ponos Srbije. Bar ovi sa naše liste.
Svako je u nečemu bolji od drugih, a Srbima eto, zapade film i basket. Nije loše.
