Grlić nikada nije pokušavao da se svidi svima. Njegovi filmovi nisu šarmantni pozdravi publici, već tiha šaputanja u uvo – o ljubavi, prevari, laži, istini…
On zna da je najnapetija drama ona koja se dešava za kuhinjskim stolom, dok neko ćuti, a neko zna da to ćutanje znači više nego što bi reči mogle iskazati.
Njegova kamera voli svakodnevicu, ali ne onu dosadnu, već onu u kojoj život izmiče kontroli – kao u Samo jednom se ljubi Ili u U raljama života ili u Za ljubav je potrebno troje ili u Svemu dođe kraj npr.
Više je zainteresovan za priče običnih ljudi nego za heroje ili teške istorijske drame.
I Vi bi trebalo da obratite pažnju na njegove filmove. Heroj ili deo teške istorijske drame nećete postati.
Ali, bez svake sumnje, postaćete deo njegovih priča o običnim ljudima.
