Negde skoro pročitah da je Bazdulj prvi srpski intelektualac u ovom trenutku. Ne znam baš za to, ali da je intelektualac – genijalac, u to nema sumnje.
Često vas uvuče u priču tako da ni ne primetite kada je od igre sa citatima i pop-kulturom prešao u surovu stvarnost ratova, tranzicija i večnih balkanskih paradoksa. Njegovi likovi deluju kao da ih poznajete, a teme su one o kojima mislite da znate sve – dok vam ne pokaže koliko su slojevite.
Bazdulj je pisac koji ne ostavlja ravnodušnim. Ako ga čitate površno, videćete samo zabavnog pripovedača. Ako čitate pažljivo, naići ćete na ozbiljnog hroničara našeg doba.
Često se pitate: „Kako mu je ovo palo na pamet?“ – a onda shvatite da je upravo u tome njegova snaga, da vas natera da obične stvari gledate kao da ih prvi put vidite.
Ipak je čovek rođen u Travniku.
