Ko je sentimentalan, ne bi trebalo da čita njegove romane.
Jednostavno, kad sklopite korice knjige, može se desiti i da pustite suzu. Onu mušku, najtežu.
Ako vas neko može vratiti u detinjstvo očas posla, to je on. Ako je neko umeo da opiše Beograd onako kako se oseća, a ne kako izgleda – to je bio on.
Njegove knjige nisu romani već albumi sećanja, sačinjeni od mirisa, zvukova i malih scena koje svi pamtimo, ali nikad ne umemo da pretočimo u reči.
Čitajući ga, naiđete na uspomene za koje ste bili sigurni da su samo vaše – prva ljubav na klupi, zvuk tramvaja u magli, razgovori u kafani koji nikad ne zastarevaju. Bio hroničar malih radosti i velikih nostalgija.
Čini vam se da vas poznaje bolje nego što vi poznajete sebe – i to je njegova najveća magija.
