Kako smo postali robovi polica i akcijskih cena? Kako su nam tako lako stavili “na nogah teške negve”?
Prvo su se pojavili polako, tiho, sa osmehom na licu i sloganom o nižim cenama. Zatim sa karticom vernosti da bi smo se osećali kao VIP član. Nismo ni primetili da se polako pretvaramo u obične robove u njihovom globalnom potrošačkom carstvu. A, i domaći lanci su lepo naučili zanat od stranaca, tako da razlike i nema.
Ako misliš da si dobio „spektakularan“ popust na proizvod koji i nisi hteo da kupiš, seti se da su samo mesec dana ranije cene bile niže, ali ti to nikada ne primećuješ. Jeste skupo, ali su nam bar zato plate male i a roba koju kupujemo skuplja nego u njihovim matičnim zemljama. Jeste skupo, ali je bar zato kvalitet druge klase.
Jurimo za njihovom šargarepom (mrkvom). Figurativnom, ne onom pravom koju takođe imaju.
Dobrodošli u svet gde smo svi deo potrošačkog društva. Gde samo račun odjednom postane viši, a ti si i dalje okružen sa proizvodima koje zapravo nisi ni želeo da kupiš.
Ali, kako odoleti, bili su na akciji.
