Najlepše planine

Kamena Gora tiho stoji, šume joj vetar miluje. Crni Vrh nebo grli, planina što snove čuva. Pod zvezdama tiha i divlja, srce prirode što večno diše.

Ozren šumi nad Sokobanjom tiho, lekovite vode njeguju dušu. Šume i vetar pevaju stare pesme, planina što mir nosi i snagu daje. Pogled sa vrha — zagrljaj prirode i mira.

Sveti Ilija tiho stražari nad Zaječarom skromno. Ime nosi neba glas, a šume mu šapuću molitve. Planina sveta, tiha i blaga, gde duša predahne i vetar donosi mir.

Jadovnik tiho sniva pod snegom belim, livade šire miris dalekim. Vetar peva kroz šumu gustu, planina što čuva tajne dušu. Visoko i slobodno, u srcu netaknute prirode.

Ješevac blago sniva nad Milanovcem tihim, šuma ga grli, sunce ga pije. Na Savincu duša zastane — tišina, livada, nebo bez ivice. Planina skromna, al’ duhom visoka.

Deli Jovan vetar šiba, iznad ravnice senku širi. Crni vrh nebom luta, tišina mu krila dira. Divlji, daleki, gordi stražar — planina što usamljenost voli i zvezdama šapat šalje.

Miroč se uzdiže nad Dunavom tihim, klisura ga grli, istorija šapuće starim stazama. Vrhovi mu pričaju priče vilinske, dok vetar nosi zaboravljene glasove kroz šume večnosti i senke praistorije.

Rogožna šumi daleko, nad Raškom tišinu zlati. Crni vrh nebo dotiče, a vetar šapuće davne pesme. Samotna, visoka, mirna — čuvarica planinske tišine i širine beskrajne.

Vlaška planina tiho stražari nad Pirotom snova. Stene joj pričaju, šume šapuću vetru. Divljina i mir, visine i zvezde — sve se na njoj susreće u tišini večne lepote.

Čemerno zeleni tišinom diše, šumama gustim vetar piše. Vrhovi snegom belim zasjaju, a noći zvezde tiho broje. Planina usamljena, a puna duha — dom prirodi što srce umiruje.

Tresibaba blago sniva nad dolinama zelenim, grebenom nežno obuhvata jutra. Vetar joj ime šapatom nosi, a sunce ga zlatom piše. Skromna lepotica, tiha, stara — planina što dušu greje.

Homolje zeleni, peva tiho — iz kamena voda izvire čisto. Šume šušte, ptice zovu, a stari duh planina sniva. Legende zlata i vila ovde su večna šapatom vetra utkana.

Čemernik čuva jezero snova, tiho šumi kroz šume borova. Vetar mu lice nežno miluje, a oblaci ga zimi beli. Divlja tišina u grudima peva — planina zaboravljena, a puna života.

Crni Vrh nad Borom bdi, tiho šumi dok vetar spi. Šuma miriše, sneg tu sja — zimi bela bajka sva. Rudno srce, tiha moć, priroda ti pruža noć.

Stolovi tiho leže pod nebom što sniva, pašnjaci široki, vetar ih miluje siva. I konji divlji, i sunce zlatno, prirode dodir ovde je stvarno.

Suva, a puna života, visoko se nad Nišom zlati. Litice škrte, a pogled bogat — Trem se u oblake hvata. Divlja lepotica vetar prati, planina tišine što dušu vrati.

Maljen se nežno diže, šumom miriše dan, nad Divčibarama sunca sjaj blista kao san. Tišina zove srce u beg, gde priroda piše pesmu bez rečî, u miru, bez stega.

Beljanica ćuti visoko, nad Resavom svetla sjajna. Kamen, šuma i izvor biserni — priroda u svom miru večna. Oblaci je grle tiho, a vetar nosi priče što vekove pamte.

Juhor se blago diže iznad Morave tihe, čuva vekove, šumi krošnjama guste. Vetren ga kruni, pogled širi daleko — planina skromna, ali dušom duboka, čuvar starih priča i sela.

Besna Kobila vetar jaše, iznad sveta divlje piše. Gola, snažna, snena gleda — visove Balkana gde duša se preda. Gde korak stane, tišina zagrli, a priroda šapće u divljoj milini.

Gučevo šumi tiho nad Drinom, čuva tragove ratne i mirne snove. S vetrom šapće istoriju staru, u senkama bukvi i sunca daru. Pogled s vrha — večnost Podrinja blaga.

Jelica nad Čačkom tiho diše, kroz šume i stene istoriju piše. Gradina bdi, vetar šušti — planina mirna, srce umiri. Pogled s vrha poput sna, Jelica pamti, Jelica zna.

Kučaj šumi duboko, pećine skrivaju snove, visovi nose miris borova. Planina tajni, drevna i tiha, gnezdo života gde duša se smirila.

Ovčar tiho stražari nad Moravom, čuva staze molitve i šapata šume. Manastiri mu svetlucaju kroz grane, dok vetar nosi spokoj niz klisuru.

Kablar sniva iznad Morave, kao kamen koji pamti molitve. Pogled mu leti preko krivina reke, dok šume dišu spokojem. Gore je nebo, dole tišina – između njih, Kablar čuva srce prirode i duše

Suvobor širi tišinu po šumskim grudima, dok sunce miluje proplanke. Vetar nosi mirise istorije i borove pesme. U njegovom zagrljaju, duša pronalazi snagu, a vreme – zaborav.

Vujan sniva pod borovima tiho, dok manastir ćuti vekove. Vetar nosi molitve kroz šumu, a staze vode srcu. Tu gde priroda šapuće spokojem, duša se vraća sebi – tiha, slobodna, čista.

Cer šapuće o junacima kroz krošnje tišine. Vetar nosi mirise slavne prošlosti, a trava pamti korake hrabrih. Na njegovim visovima – tišina govori glasnije od reči, a istorija diše kroz lišće.

Avala, gradska čuvarica, diše šumom i istorijom. Na njenom vrhu tišina stražari vekove, a vetar nosi poglede daleko dok toranj ljubi oblake.

Venčac blista u belom, stena što pamti ruke vekova. U tišini šume, mermer šapuće o ljudskim delima. Na njegovom vrhu – pogled kao molitva, a pod njim – vino, kamen i spokoj.

Jastrebac širi krila nad šumama, tiha tvrđava zelenila. Jezero mu treperi kao zrcalo neba, a vetar nosi mir i zaborav. U njegovoj tišini srce pronalazi zaklon, u krošnjama – spokoj.

Radan šapuće kroz guste šume, čuva tajne rimskih gradova i kamenih kula. Njegove staze vode u tišinu vekova, a zemlja – u čudu – gradi kule tišine. Usamljena planina, divlja i dostojanstvena.

Rtanj stoji kao kamena misao, u obliku večne tišine. Šiljak mu para nebo, a koren grli zemlju. U njemu snivaju legende, a vetar nosi nevidljive priče kroz piramidu prirode i snova.

Kosmaj, tiho srce Šumadije, u magli sniva šume stare, gde vetar šapuće o davnim danima, a zvezde nad spomenikom ćute. Na vrhu, nebo se spušta da dotakne spokoj zemlje.

Bukulja, zelena kruna iznad Aranđelovca, grli oblake i priča tišinom. Njene šume šapuću vekove, a izvor pod njom budi telo i dušu. Pogled s vrha nosi dah slobode.

Goč sanja pod borovima, tiha zelena kula iznad banjskog mira. Na vrhu – sloboda, pod nogama – zvezdani tepih planinske večeri.

Javor širi tišinu preko zlatnih visoravni, gde vetar peva staru pesmu rata i mira. U hladu njegovih brežuljaka srce spava, a svitanje šara livade bojama tišine.

Divčibare – polja tišine pod nebom, gde mir diše iz svake krošnje. Vetar šapće po livadama, sunce miluje jutra, a zima crta snežne bajke u planinskom zagrljaju.

Mučanj, kamena pesma iznad Ivanjice, gorda stena što dodiruje oblake. Vetar luta njegovim grebenima, a tišina peva u vrhovima. Težak po imenu, ali lagan srcu što traži slobodu.

Fruška gora šapuće među vinogradima, čuva manastire u tišini hrastova. Vetar nosi miris vina i molitve, a zlatno lišće pleše u ritmu prošlosti. Ravnica je gleda – s poštovanjem.

Kopaonik, krošnja neba i snežni san, svetli pod zvezdama i suncem. Šume šapuću Pančićeve tajne, dok vrhovi grle horizonte. Zima ga zagrli belinom, a leto mu peva zelenim dahom.

Stara planina širi krila nad Srbijom, kamena lavica što čuva tišinu. Vodopadi joj teku kao suze neba, a vetar peva drevne pesme. Njeni vrhovi dodiruju divljinu – slobodnu i večnu.

Rudnik, tihi stražar Šumadije, skriva u stenama vekove i tajne. Vetar miluje borove, a sunce rudi po vrhovima.

Rajac šapuće kroz bukve, gde vazduh miriše na lekovitu tišinu. Vinogradi se prostiru, a vetar nosi pesme starih dana. Planina greje srca i duše, darujući mir pod plavim nebom.

Pešter diše prostranstvom, travom što šušti pod vetrom hladnim. Tišina joj šapuće vekovima, dok oblaci plešu po nebu širokom. Zvezde joj noću prave zastor od snova i hladne lepote.

Zlatibor šušti pod borovima, zlatna livada u zagrljaju vetra. Sunce se igra sa oblacima, a zvezde pevaju tihe pesme planine. Miris prirode lebdi u vazduhu, donoseći spokoj srcu i duši.

Zlatar sniva pod borovima gustim, šapuće tišinom čistih izvora. Vetar pleše po vrhovima, a jezero blista kao srebrni san.

Tara diše mir šumskih dubina, gde smrče šapuću večne tajne. Reke pevaju pesme života, a vetar nosi zvezdane snove kroz planinske grebene.

Karaorman šumi u tajni drveća, gde senke plešu u tišini. Njene staze vode u zelenilo snova, a vrhovi pričaju priče starijih od reči.

Žeden diše nad Skopljem tišinom šuma i svežinom izvora. Njene padine skrivaju mir, a vetar nosi priče planine što pazi grad sa severa, nežno i stameno.

Skopska Crna Gora šapuće molitve kroz šume i vetrove. Nad Skopljem bdije tiho, noseći vekove u svojim stazama, gde koraci susreću spokoj i pogled se gubi u nebu.

Ogražden, tiha straža jugoistoka, šumori kroz krošnje vekova. Njene staze vode do neba, a vetar nosi mirise bilja i zaboravljenih priča sela skrivenih pod njenim skutima.

Vlahina šušti tiho, granicom vetrova i vremena. Njeni vrhovi ljube nebo, dok senke šuma čuvaju tajne zaboravljenih staza, gde duša pronalazi mir izvan pogleda sveta.

Buševa spava pod zvezdama, čuva tišinu planinskih noći. Njene padine su zelene pesme vetra, a iznad njih nebo sja kao stari san, neizgovoren i beskrajan

Dešat diže kamene pesme pod oblake, vetrovima šapće drevne tajne. U divljoj tišini njenih visova čuju se koraci ptica, a duša planinara pronađe svoje najčistije ogledalo.

Baba stoji ponosno, kapom snega kruna joj je, dok molike šapuću drevne priče. Sa njenog vrha svet diše slobodno, a horizont se prostire u beskraj snova i tišine.

Plačkovica se smeši zelenim proplancima, dok vetrovi nose mirise šuma. Sa njenog vrha svet se širi tiho, kao san što grli planinsku tišinu i večnu slobodu visina.

Babuna šapuće kroz litice i šume, gde planinski vetar nosi tajne starih dolina. Sa njenog vrha gledaš svet slobodan, gde kamen i nebo stvaraju večnu pesmu.

Belasica se smeši trostruko, dok njene šume šapuću tajne vekova. Vrhovi grle nebo, a vetrovi nose priče tri zemlje, spojene u večnoj harmoniji planine i slobode.

Stogovo diše kroz šume guste, gde livade šapuću vetru tihe priče. Sa njegovih visina pogled se širi daleko, donoseći mir i snagu planinskog srca što kuca tiho.

Nidže čuva sećanja kroz vetrove što ljube kamen, dok Kajmakčalan stoji kao tiha priča ratnika i snova. Sa njegovih visina svet se širi slobodno, obojen bojama večnog mira i planinske tišine.

Šar Planina peva pesmu kamena i vetra, dok njeni vrhovi ljube oblake. U njenim šumama i jezerima čuva se večni dah slobode i snagu planinske tišine.

Bistra se uzdiže među šumama tišine, gde reke pevaju pesme starog sveta. Njene livade miluju vetar, a pogled s vrha donosi dah večne prirodne slobode.

Galičica se diže između plavetnila jezera, dok vetrovi nose mirise cvetova. Njeni vrhovi grle horizont, a priroda peva tihe pesme večne lepote i života.

Jablanica šušti kroz krošnje i vetar, dok pogled sa vrha širi priče dalekih dolina. Tu, gde priroda diše tiho, duša se slobodno uzdiže ka nebu.

Krčin se skriva u zagrljaju šuma, gde vetrovi nose pesme neistraženih visina. Njegove staze vode do snova skrivenih u kamenu i zelenilu, tihe priče planinske duše.

Jakupica stoji kao kraljica stena i vetra, gde nebo ljubi kamen. Sa njenog vrha duša planinara slobodno leti, dok tišina planine šapuće večne priče snage.

Korab se diže kao kralj sveta, gde nebo ljubi kamen i vetar peva slobodne pesme. Njegov vrh nosi snagu vekova, pozivajući dušu na let ka beskraju i večnosti.

Ratitovec diše mirno, među šumama i livadama cvetnim. Sa njegovih visina pogled plovi daljinama, gde planinski vetar peva tihe pesme slobode.

Donačka gora šapuće mir kroz šumske staze, dok sa svog vrha gleda na polja i daljine. Tu, pod plavim nebom, priroda peva tihe, večne pesme života.

Bogatin se diže kao kameniti čuvar granice, oštar i nepokolebljiv. Vetrovi mu pevaju pesme slobode, a pogled s vrha nosi dah daljina, gde nebo dodiruje zemlju.

Uršlja gora diše tišinu kroz guste šume, dok livade ljube nebo. Vetar nosi mir, a pogled miluje daljine. Tamo gde planinski dom čuva toplinu, duša pronalazi spokoj i snagu.

Kamniške Alpe dišu divljinu u kamenu, gde vetrovi pevaju drevne balade. Njihovi vrhovi grle nebo, dok doline čuvaju tajne starih planinskih šuma i tišinu večnosti.

Rogla šušti kroz borove, zimi snežna bela bajka. Pod nogama pesma snega, iznad vidici široki – dom radosti i tihe sreće u planinskom zagrljaju.

Karavanke dišu vekovima, grebeni se smeše horizontu, dok vetrovi nose tajne granica i šuma. Njihove doline šapuću pesme prirode, a vrhovi grle nebo, pozivajući na večnu slobodu.

Kozjak diše šumama i tišinom, gde livade pevaju sa vetrom. Njegove staze vode kroz zelene tajne, a pogled sa vrha širi spokoj duši što traži prirodnu blizinu.

Pohorje širi zeleni zagrljaj, gde se šume šapuću sa vetrom. Livade cvetaju, a staze zovu na tihe šetnje, dok zima prekriva svet snežnim plaštom tišine i radosti.

Mangart se diže kao kralj neba, gde kamen ljubi oblake. Sa njegovih litica vetar nosi priče o hrabrosti, a pogled s vrha otkriva beskrajne snove i slobodu.

Begunjščica se pruža kao kamenita pesma iznad dolina, beli greben što dotiče oblake. Na njenim padinama šumi tišina prošlosti, a pogled s vrha grli horizonte, kao da ceo svet staje da diše.

Krn stoji gordo, čuvajući tišinu večnosti iznad jezera. U njegovim stenama šapuće sećanje ratnika, a vetrovi nose priče iznad oblaka. Pogled s vrha – kao zaboravljena molitva u kamenu.

Ojstrica se diže kao kameni plamen neba, oštra i ponosna. Na njenim liticama ćute oblaci, a vetar piše legende. Gledati s nje – kao da gledaš u samo srce planine.

Trupejevo Poldne šapatom vetra zove u visine. S njegovih livada nebo izgleda bliže, a pogledi lutaju daljinama. Tamo gde sunce u podne sja najjače, duša nađe svoj mir.

Skuta stoji tiho, kao ledena kraljica planina. Na njenim stenama vetrovi iscrtavaju tišinu, a pogled s vrha reže horizont. U njenom srcu snežni dah večnosti još uvek šapuće.

Stol se uzdiže kao tron nebesa, tih i čvrst. Pogledi s njega lebde daleko, kao ptice u letu. Vetar šapuće kroz trave, dok horizonti zrače večnim mirom visine.

Zajamniki šume tiho pod snopovima sunca, kolibe snivaju među cvetnim travama. Mir lebdi nad planinom, a pogled luta ka večnim visinama. Tamo gde vreme stoji – duša se širi.

Bovški Gamsovec oštro para nebo, dok divokoze plešu na liticama tišine. Pogled s njega je pesma kamena i vetra – svet visina gde srce planinara zatreperi kao gorski list.

Prisojnik čuva kamene tajne – lice vile, prozor ka nebu. Vetar mu šapuće legende, dok se visine stapaju s večnim snegom. Gledati s njega znači dotaknuti dah večnosti u tišini stena.

Viševnik se nežno smeši iznad zelenih dolina, gde cveće priča priče vetru. S njegovih livada svetlost pleše, a mir planine širi se poput tihe pesme duši.

Majevica – šumoviti čuvar sjeveroistočne Bosne, gde šapat lišća i zov ptica prate korake duše. Njeni brežuljci blago se podižu, kao da zemlja diše sporim, spokojnim ritmom večnosti.

Vranica – zemlja iz snova, gde jezero spava među planinskim borovima. Vrhovi kao da dotiču nebo, a tišina postaje pesma.

Ozren – planina blaga i sveta, gde izvori šapću zdravlje, a staze vode ka tišini i molitvi. Među šumama i kamenjem, duša pronalazi spokoj što traje duže od vetra.

Bokševica – divlja lepotica iznad hercegovačkog krša, gde tišina odzvanja kao večna pesma kamena. Njeni pašnjaci šaptom pričaju stare priče vetru što luta kroz zaboravljene visove i miris planinske trave.

Kopito – kamenita tišina iznad Livna, gde sunce ljubi travu, a vetar šapće priče stada. Planina jednostavna, skromna, ali čista, puna snage drevne i mira pastirskog.

Konjuh – šumska katedrala iznad Kladnja, gde tišina peva, a krošnje pamte vekove. U njenoj senci odmara vetar, a svaki kamen skriva priču o borbi, prirodi i beskrajnom miru.

Čemernica – tiha stražarka iznad Vrbasa, gde miris borovine prožima vetar. Njen zeleni štit čuva ravnicu, a svaki korak donosi spokoj i pogled što diše slobodom starih bosanskih visova.

Radalj – šumoviti zeleni oblak iznad tihe Srebrenice, gde priroda diše punim plućima. Njene staze vode ka zaboravu, a svaki potok nosi pesmu mira, prošlosti i tišine planinskog sna.

Lisac – samotna planina iznad hercegovačkih dolina, kamenita i tiha, gde trava šušti pod vetrom. Njene visine ne traže pažnju, već nude mir onima koji traže zaborav i širinu pogleda.

Ravna – planina tišine i širine, gde se zima spušta blago, a leto diše kroz šume i travu. Na njenim visovima čovek se zadrži, kao da srce zna da je stiglo kući.

Lisina – zeleni biser Kozare, gde šume pevaju tihe pesme vetru. Njene staze vode kroz mir i senke, čuvajući duh zemlje što diše kroz svaki list i kamen.

Perun – planina bogova i tišine, gde borovi šušte pod nebom, a koraci prate zaboravljene legende. Nosi ime groma, ali poklanja spokoj svakom ko joj priđe srcem.

Jadovnik – planina na tromeđi vetrova i naroda, divlja i tiha. Njeni vrhovi posmatraju doline, a šume skrivaju priče stare koliko i kamen što ćuti u njoj.

Kruščica – planina mirisa smreke i tišine, šumskih tajni i vetrova. Na njenim padinama vreme staje, a svaki korak otkriva priču o prirodi, istoriji i večnom miru bosanskih visova.

Tušnica – planina skrivena u srcu Hercegovine, gde vetar peva kroz šume i livade. Njene staze vode tiho, otkrivajući tajne prirode i slobodu netaknute divljine.

Zvijezda – tiha stražarka kraj Visokog, sa šumama što šapuću vetru. Njene staze vode kroz mir i hladovinu, dok vrhovi dodiruju nebo, čuvajući tajne planinskog sveta.

Vučevo – mirna planina nad Prijedorom, gde šume tiho dišu, a potoci pevaju. Njeni vrhovi kriju spokoj i tišinu, skrivajući priče prirode i zaboravljenih staza.

Bitovnja – zeleni bedem između reka, gde se šume stapaju sa vetrom. Njene livade mame tišinu, dok kamen i drveće pričaju priče planinskog srca i večne slobode.

Baba – tiha dama jugozapadne Bosne, okružena borovima i pašnjacima. Njena visina šapuće vetru priče o slobodi, a njene staze vode kroz netaknutu prirodu i spokoj.

Malovan – planinski sklad severozapada, gde se šume stapaju sa nebom. Njegove zelene livade i duboke doline šapuću tajne prirode, pozivajući na tišinu i slobodu dalekih visina.

Cincar – moćna planina na granici, gde stene dodiruju nebo. Njene šume šapuću vetru, a prostrane pašnjake miluje sunce, skrivajući mir i divljinu u srcu Dinarskog sveta.

Vlašić – pitomi gorostas srednje Bosne, gde pašnjaci mirišu na leto, a zima dolazi u belom sjaju. Njegovo srce bije u tišini borova i tradiciji sira i planinske slobode.

Gostun – tiha senka Dinarskog gorja, zaboravljen i čist. Njegovi pašnjaci šire mir, a vetar priča priče o prohujalim vremenima, dok šume dišu spokojem bez tragova čoveka.

Manjača – blaga planina iznad Krajine, tiho diše kroz šume i pašnjake. Vetar nosi miris zemlje i sena, a sunce nežno obasjava sela raštrkana po njenom zelenom srcu.

Leotar – kameni čuvar Trebinja, surov i svetao pod hercegovačkim suncem. Njegove staze škripuckaju pod korakom, dok pogled leti daleko – ka nebu, vinu i mirisu juga.

Vitorog – usamljeni div nad visoravnima, gde vuci šapuću mesečini, a vetrovi prevrću tišinu. Njegove stene stoje gordo, osluškujući vreme što teče kroz borove, maglu i kamen.

Velež – kameni div Mostara, hladan i ogoljen, a moćan. Njegove litice zrače tišinom, dok vetar nosi priče Hercegovine. Na vrhu – nebo i kamen, stopljeni u večnoj osami.

Kozara – zelena majka Krajine, tiha i snažna. Njen šapat čuva uspomene, dok kroz šume plešu vetrovi. Među borovima i senkama stoji večna pesma otpora, mira i života

Grmeč – šumski velikan Krajine, kroz čije krošnje odzvanja istorija. Njegove staze znaju pesmu naroda, dok magla i borovi čuvaju sećanja, tiho.

Galica – visoravan nad Travnikom, gde mirisi borova i planinsko sunce miluju dan. Tamo gde se oblaci spuštaju na ramena, priroda šapuće tišinom i pesmom vlašićkih visina.

Trebević – zeleni balkon Sarajeva, gde borovi šume nad gradom. Njegove staze mame korake, a vetar nosi miris prošlosti i slobode.

Igman – planina tišine i snega, gde vetrovi šapuću kroz borove. Njene livade pozivaju na spokoj, a uspomene ratova čuvaju sećanja, uklesana u hladnu snežnu pesmu.

Raduša – oštri vrh severozapada, gde vetar seče kamen i šapuće tajne starih staza. Njene litice stoje ponosno, čuvajući divlju tišinu i snagu planinskog srca.

Klekovača – šumska garda zapadne Bosne, gde bukve šapuću vetru, a potoci pevaju tihe pesme. Njene staze vode kroz mir i hlade planinske duše što traže spokoj.

Zelengora je tiha kraljica Sutjeske – zelenih kosa, skrivenih jezera i bajkovitih dolina. Miris borova, šapat vetra i planinski odsjaj u vodi — snovi prirode u svom punom sjaju.

Volujak, kameni čuvar Sutjeske, diže se surovo i gordo, s liticama u magli i tišinom vetra. U njegovim dubinama šumi prašuma, a na vrhovima – večnost dodiruje oblake.

Maglić – gorostas iznad Sutjeske, stamen i tih, u oblacima kruni svoju moć. Podno njega se zrcali jezero, a oko vrha kruže orlovi – dom planinskih snova i divlje slobode.

Bjelašnica — vetrovita carica iznad Sarajeva, u zimskom plaštu i letnjem dahu. Njeni vrhovi šapuću legende, a stari kameni domovi pričaju priče vetru.

Prenj – kameni lav Hercegovine, s krunom oblaka i pogledom bez kraja. Njegovi vrhovi paraju nebo, a tišina među stenama odzvanja kao pesma vetra, drevna i moćna.

Čvrsnica – gorda stražarka Hercegovine, s liticama što grle oblake. Kroz njene visine šumi tišina, a Hajdučka vrata kao kapija snova vode u svet neukrotive lepote.

Treskavica – planina izvora, jezera i tišine. Njeni vrhovi šapatom pričaju o prošlim borbama, dok voda i kamen večno pevaju zaboravljene pesme.

Romanija – kameni štit iznad istoka Sarajeva, gde litice čuvaju pesme junaka. Tišina njenog prostora širi se kroz borove i stijene, kao dah prošlosti u planinskom zanosu.

Šator – usamljeni div zapadne Bosne, podseća na tihi šator oblaka.

Ljubišnja – zeleni molitvenik severozapada, gde se šume i pašnjaci ljube u tišini.

Jahorina – snežna kraljica Sarajeva, gde vetar peva kroz jelove šume. Njene staze šire radost i mir, a sunce miluje bele vrhove.

Visočica – blaga čuvarka Sarajeva, gde se šume spajaju s proplancima. Njeni vrhovi šapuću vetru, dok sunce nežno obasjava zelenilo i tople staze koje vode ka slobodi i miru.

Vran – stena što grli nebo, duboko tiha i ponosna. Njene litice šapuću vetru, a njene doline čuvaju tajne kamena i senki, miris divljine što traje večnost.

Lelija – divlja lepotica južne Bosne, gde grebeni seku nebo, a tišina šumi u gustim šumama. Njen dah nosi miris slobode, skriven među stenama i divljim stazama.

Radovina – spokojna planina drvarskog kraja, pod peskom snega i šumskim zelenilom. Njeni vrhovi šapuću vetru, a njene staze pozivaju na mir i povratak prirodi bez žurbe.

Snježnik, tih i moćan stražar Gorskog kotara, šumom i vetrom grli nebo. Na 1506 metara, pogledi lete do mora, dok šumske staze šapuću priče snežnih tišina i planinskog daha.

Bjelolasica, krošnja Gorskog kotara, uzdiže se do 1534 metra. Šume šapuću pod nebom, vetar plete tišine, dok planinski vidici plešu iznad oblaka i senki borova.

Viševica, stožasta kupola Gorskog Kotara (1 428 m), šumom šapuće povijest. Njeni vrhovi ljube oblake, a staze plešu tišinu pod borovima, otkrivajući svjetlost daljina i mir starih planina.

Svilaja tiho teče kroz kamen i travu, Bat se diže do 1508 metara. Pogledi lebde ka moru, a vetrovi nose šapat Dalmacije i zaboravljenih planinskih staza.

Poštak, kameni val u srcu krša, tiho šumi kroz travu Like. Na 1428 metara šapat vetra priča o divljini, dok pogled luta preko granica, slobodan kao ptica.

Učka nad morem bdije, visoka 1401 metar. Vrh Vojak nosi vetrove Istre, a šume joj šapuću legende. S njega pogled leti ka Alpima, dok sunce plete zlatne niti po kamenim grebenima.

Papuk, tihi čuvar Slavonije, šumom šapuće istoriju. Sa 953 m visine miluje oblake, dok mu korenje čuva vekove u kamenu. Planina što diše životom i tišinom zelenila.

Ivanščica, zelena kraljica Zagorja, šumom zagrli nebo. Na 1060 metara sanja tišinom. Njeni vidici dodiruju oblak, dok ptice pevaju zaboravljene pesme iz srca Hrvatske.

Medvednica čuva Zagreb pod svojim krošnjama. Sljeme dotiče oblake, dok šume šapuću priče starih tvrđava. U tišini njenih staza budi se duša – svaki korak odzvanja spokojem prirode.

Risnjak, dom tišine i risa, nad Gorskim kotarom bdije. Na 1528 metara šuma šušti starim dahom, dok se vidici tope u daljini. Planina što čuva tajne i izvor života.

Kozjak nad morem stražari, kamenom stazom u visinu vodi. Sa 779 metara grli more i grad, tišina mu šušti maslinom, dok se sunce igra nad kamenim grebenom.

Mosor, kameni čuvar Splita, visoko nad morem sniva. Strm, ogoljen, ali pun života – u tišini njegovih staza čuješ šapat vetra i mirise mora, što dolaze s juga.

Plješevica, granična straža tišine, u kamenu čuva priče vekova. Na 1657 metara vetar šapuće nad Liticama, dok šume skrivaju puteve između dve zemlje, tihe i divlje.

Dinara, krov Hrvatske, kamenita i ćutljiva. Na 1831 metar, pogled leti do mora. Vetrovi joj kroje priče, a tišina odzvanja snagom krša – planina što stoji ponosno, visoko, u svetlu i samoći.

Klek, div u snu nad Ogulinom, priča legende o vešticama i vetru. Na 1181 metar, stenovita kruna dodiruje nebo, dok šume šapuću drevne pesme pod njegovim kamenom.

Lička Plješevica, visoka 1657 metara, tiho čuva šume i kamenjar. Pod zvucima vetra i šapata starih staza, skriva tajne prirode i ljudi, pozivajući na mir i istraživanje.

Velebit, kralj jadranske obale, diše šumom i stijenama. Na 1757 metara krošnje dodiruju nebo, dok vetar nosi pesme divljine i tajni stare planine, večne i neumorne.

Kalnik, kameniti čuvar Križevaca, niskog rasta ali velikog duha. Na 643 metra, šume i stene pričaju priče prošlosti, dok vetar nosi šapat davnina i tišinu zaboravljenih staza.

Biokovo, kameniti div Dalmacije, s vrhom Sveti Jure dodiruje nebo. More šapuće pod njim, dok vetrovi pevaju priče o endemima i stazama što vode kroz sunce i oblake

Kamena Gora je stjenovita planina kod Pljevalja, visok oko 1850 m. Sa šumama i livadama, idealna je za planinare koji traže mir i prirodne lepote.

Rumija je planina uz Jadran, visoka 1596 m, sa pogledom na more i ostrva. Idealna je za lagane izlete i uživanje u mediteranskoj prirodi i panoramama.

Pivska planina je krševita, visoka oko 2000 m, sa šumama i kanjonima. Deo je netaknutog prirodnog pejzaža severozapadne Crne Gore, idealna za planinarenje i istraživanje.

Sinjajevina je prostrana planinska visoravan s pašnjacima, visoka do 2300 m. Raj za stočare i planinare, poznata po netaknutoj prirodi i tišini. Savršena za beg u planinu.

Bijela Gora, visoka oko 2139 m, planina je s gustim šumama i pašnjacima. Idealna za planinare i prirodu, čuva tradiciju i netaknutu prirodu severozapadne Crne Gore.

Njegoš je planina visoka 2017 m, poznata po livadama i šumama. Popularna za planinarenje, nosi ime po crnogorskom vladaru i pesniku, simbol prirode i kulture.

Orjen je planina blizu mora, visok 1894 m, poznat po bujnim šumama i bogatoj prirodi. Raj za planinare i ljubitelje prirode, sa spektakularnim pogledima na more i okolicu.

Troglav je planina visok 2142 m u Prokletijama, sa oštrim vrhovima i pašnjacima. Raj za iskusne planinare i ljubitelje netaknute, divlje prirode u severnoj Crnoj Gori.

Garač je šumovita planina blizu Podgorice, visok 1436 m. Nudi divne poglede, bogatu prirodu i odlične staze za planinarenje. Idealna je za izlete i beg u tišinu.

Hajla je moćna planina iznad Rožaja, visoka 2403 m. Nudi divlje pejzaže, alpske livade i nezaboravne poglede. Raj za planinare, zimi i skijaše, leti ljubitelje netaknute prirode.

Planina Jabuka, na granici Crne Gore i Srbije, visoka 1392 m. Obiluje šumama i pašnjacima, zimi prekrivena snegom. Idealna je za mir i planinske šetnje daleko od gužve.

Maganik je divlja, kraška planina kod Nikšića, visok 2139 m. Poznata po teškom terenu i netaknutoj prirodi, idealna je za iskusne planinare koji traže izazove i mir planinske divljine.

Prokletije su najviši i najdivljiji planinski masiv Crne Gore. Sa vrhovima preko 2500 m, dubokim dolinama i ledničkim jezerima, pružaju nezaboravno iskustvo za ljubitelje divlje i netaknute planinske prirode.

Bioč je visoka, divlja planina severne Crne Gore, s vrhom Veliki Vitao (2397 m). Nudi stene, kanjone i tišinu. Pravi je izbor za iskusne planinare i ljubitelje netaknute prirode.

Visitor je planina iznad Plava s vrhom Bandera (2211 m). Poznata po jezeru, šumama i pogledima na Prokletije. Raj je za planinare, mirna i bogata prirodom.

Komovi su moćna planina na istoku Crne Gore s vrhom Kom Kučki (2487 m). Poznati su po strmim vrhovima, livadama i kulturnom značaju. Prava planinarska oaza i simbol divlje lepote.

Lovćen je simbol Crne Gore, visok 1749 m. Dom je Njegoševog mauzoleja, nudi veličanstvene poglede i bogatu istoriju. Planina ponosa, tradicije i prirodne lepote, iznad mora i Cetinja.

Bjelasica je planina sa blagim vrhovima, visokim 2139 m. Poznata po jezerima, šumama i ski centrima. Idealna za sve godišnje periode, pruža prirodu i rekreaciju u srcu Crne Gore.

Durmitor, visok 2523 m, najpoznatija je crnogorska planina s oštrim vrhovima, kanjonima i jezerima. Nacionalni park pod UNESCO zaštitom. Raj za planinare i ljubitelje divlje prirode.