Jedan od najvažnijih reditelja jugoslovenskog filma, autor koji je kamerom osvetljavao ono što su drugi izbegavali da vide.Kao istaknuti predstavnik tzv. „crnog talasa“, Pavlović je stvarao filmove u kojima su protagonisti marginalci, gubitnici, oni koje život sapliće dok pokušavaju da pronađu smisao.
Nije snimao filmove da bi zabavljao, već da bi uzdrmao. Vizuelni jezik kojim se služio bio je grub bez estetske ulepšanosti. Njegov uticaj oseća se u načinu na koji su kasnije generacije filmadžija shvatale ulogu umetnosti u društvu — kao alat kritike.
Pavlović je bio vizionar jer je razumeo da istina nije u onome što se priča, već u onome što se ne sme reći.
A on je smeo.
