Stani malo, kafanski sviraču.
Stani malo i ne sviraj više.
Nek’ odmore tvoje stare kosti,
s kolegama podeli bakšiše.
Noći su ti izrezale čelo,
svaka noć je novu boru dala.
Ujutro ćeš s taksistima kući,
i s damama sumnjivog morala.
Nek’ odmore tvoji instrumenti,
isluženi sa solunskog fronta.
Tuđe suze brisao si pesmom
svake noći do poznog fajronta.
Noći su ti izrezale čelo,
svaka noć je novu boru dala.
Ujutro ćeš s taksistima kući,
i s damama sumnjivog morala.
Ti ćeš sutra ponovo da sviraš
pijanima u istom bircuzu.
Stavljaće ti novac među žice –
smejaćeš se, a skrivaćeš suzu…
Noći su ti izrezale čelo,
svaka noć je novu boru dala.
Ujutro ćeš s taksistima kući,
i s damama sumnjivog morala.
