Slovenački humor je tih, ali opasan.
Ne bacaju se na prvu loptu – sačekaju, oslušnu, pa puste foru koja ti tek kasnije legne.
Imaju taj suvi, britki stil, često s dozom samoironije. Nisu od viceva na glas, više vole da ti namignu kroz finu doskočicu.
Kad pričaju o komšijama – posebno Hrvatima i Srbima – tu bljesnu.
Ne viču, ne mašu rukama, ali ubodu gde treba.
I ne, nisu dosadni – samo ih treba pažljivo slušati.
