Samo ljudi je jugoslovenski film iz 1957. godine.[1] Režirao ga je Branko Bauer a scenario je napisao Arsen Diklić.
Predrag Bojanić, inženjer na gradnji hidroelektrane, ratni je invalid bez noge, upoznaje u sanatoriju za očne bolesti Ljubicu Romić, devojku koja je u ratu izgubila vid. Primarijus Vrančić predlaže Bubi da se pre operacije koja bi joj mogla vratiti vid odmori u obližnjem pansionu u kojem stanuju Bojkan i njegov prijatelj dr. Žarko Mitrović, Vrančićev pomoćnik… Više o filmu
