U „Limeni lijes za Zaimović Zejnu”, Bazdulj se ratu približava — ali „izokola“. Radnja počinje kao migrantska ispovest u Kanadi, ali ubrzo se pretvara u nostalgičnu, ali duhovitu rekonstrukciju predratne Zenice i odnosa koji su se urušili pre nego što je rat uopšte počeo.
Dok rat nije u prvom planu, junak shvata: zar život sam po sebi, i bez rata, nije dovoljan razlog za traženje izlaza? I da li rat nekad dobro dođe… da sakrije neizlečive životne rane?
