Roman je autobiografski, ali nema direktnih memoarskih detalja — umesto toga, to je poetski i reflektivan prikaz emocija.
Kao što ističe supruga autora, Kapor se u ovom delu “prvi put govori o svojoj majci”, i to upravo kroz iskustvo boravka na Hilandaru — mesto koje pokreće njegovo pismo kao oproštaj i misaoni most ka rodnom Sarajevu.
