Gavrilo Princip bio je mladić skromnog porekla, ali sa idejom koja je nadmašivala granice njegovog vremena.
Kao član pokreta “Mlada Bosna”, verovao je u slobodu, pravdu i oslobođenje južnoslovenskih naroda od stranih sila. Atentat na austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda 28. juna 1914. u Sarajevu bio je čin političke pobune, proistekao iz dubokog uverenja da narodi Balkana imaju pravo na slobodu i samoopredeljenje.
Iako je njegov čin formalno doveo do velikog rata koji je već bio isplaniran, u kolektivnoj svesti ostaje simbol slobodarskog duha – onog koji ne pristaje na ropstvo, ma koliko silan bio neprijatelj. On je simbol vere da sloboda vredi svakog rizika.
Više od njegovog dela o njemu govore poslednji stihove njegove pesme koju je napisao u zatvoru:
Al’ pravo je rekao pre
Žerajić soko sivi:
“Ko hoće da živi nek mre,
Ko hoće da mre nek živi!”
