Muharem Bazdulj, u romanu “Cijeli dan kiši u Zagrebu”, kroz priču o boravku u glavnom gradu Hrvatske, stvara mozaik sećanja na ratom uništeno Sarajevo.
Kiša postaje snažna metafora za bol i tugu, dok pripovedačeva introspekcija donosi duboko promišljanje o identitetu, sećanju i trajnim posledicama rata na ljudsku dušu.
